Qaf · Qaf · سورة ق · 45 ayahs

١ق ۚ وَالْقُرْآنِ الْمَجِيدِ

1Каф,1 тако Ми величанственог Кур'ана!

٢بَلْ عَجِبُوا أَنْ جَاءَهُمْ مُنْذِرٌ مِنْهُمْ فَقَالَ الْكَافِرُونَ هَٰذَا شَيْءٌ عَجِيبٌ

2Они се чуде што им је дошао један од њих да их опомиње, па неверници говоре: “То је чудна ствар.

٣أَإِذَا مِتْنَا وَكُنَّا تُرَابًا ۖ ذَٰلِكَ رَجْعٌ بَعِيدٌ

3Зар кад помремо и постанемо земља?! Незамислив је то повратак.“

٤قَدْ عَلِمْنَا مَا تَنْقُصُ الْأَرْضُ مِنْهُمْ ۖ وَعِنْدَنَا كِتَابٌ حَفِيظٌ

4Ми знамо шта ће од њих земља одузети, код Нас је Књига у којој се све чува.

٥بَلْ كَذَّبُوا بِالْحَقِّ لَمَّا جَاءَهُمْ فَهُمْ فِي أَمْرٍ مَرِيجٍ

5Они, међутим, поричу истину која им долази и они су у збуњеном стању.

٦أَفَلَمْ يَنْظُرُوا إِلَى السَّمَاءِ فَوْقَهُمْ كَيْفَ بَنَيْنَاهَا وَزَيَّنَّاهَا وَمَا لَهَا مِنْ فُرُوجٍ

6А зашто не погледају небо изнад себе? Како смо га саздали и украсили и како у њему нема нереда.

٧وَالْأَرْضَ مَدَدْنَاهَا وَأَلْقَيْنَا فِيهَا رَوَاسِيَ وَأَنْبَتْنَا فِيهَا مِنْ كُلِّ زَوْجٍ بَهِيجٍ

7А Земљу смо распрострли и по њој смо побацали непомична брда и дали смо да из ње ниче разноврсно, прекрасно биље.

٨تَبْصِرَةً وَذِكْرَىٰ لِكُلِّ عَبْدٍ مُنِيبٍ

8да би размислио и опоменуо се сваки слуга који се Господару свом покајнички обраћа.

٩وَنَزَّلْنَا مِنَ السَّمَاءِ مَاءً مُبَارَكًا فَأَنْبَتْنَا بِهِ جَنَّاتٍ وَحَبَّ الْحَصِيدِ

9Ми са неба спуштамо благословљену воду и чинимо да уз њену помоћ ничу вртови и жито које се жање,

١٠وَالنَّخْلَ بَاسِقَاتٍ لَهَا طَلْعٌ نَضِيدٌ

10и високе палме у којима су нагомилани замеци једни изнад других,

١١رِزْقًا لِلْعِبَادِ ۖ وَأَحْيَيْنَا بِهِ بَلْدَةً مَيْتًا ۚ كَذَٰلِكَ الْخُرُوجُ

11као опскрбу слугама, а Ми њоме оживљавамо и мртви предео; тако ће да буде и проживљење.

١٢كَذَّبَتْ قَبْلَهُمْ قَوْمُ نُوحٍ وَأَصْحَابُ الرَّسِّ وَثَمُودُ

12Пре њих порицао је Нојев народ и становници Ресса и Семуд.

١٣وَعَادٌ وَفِرْعَوْنُ وَإِخْوَانُ لُوطٍ

13И Ад и фараонов народ и Лотов народ.

١٤وَأَصْحَابُ الْأَيْكَةِ وَقَوْمُ تُبَّعٍ ۚ كُلٌّ كَذَّبَ الرُّسُلَ فَحَقَّ وَعِيدِ

14И становници Ејке и народ Туббеа; сви су они сматрали посланике лажним и казну су Моју заслужили.

١٥أَفَعَيِينَا بِالْخَلْقِ الْأَوَّلِ ۚ بَلْ هُمْ فِي لَبْسٍ مِنْ خَلْقٍ جَدِيدٍ

15Па зар смо након првог стварања постали немоћни?! Не, али они у поновно стварање сумњају.

١٦وَلَقَدْ خَلَقْنَا الْإِنْسَانَ وَنَعْلَمُ مَا تُوَسْوِسُ بِهِ نَفْسُهُ ۖ وَنَحْنُ أَقْرَبُ إِلَيْهِ مِنْ حَبْلِ الْوَرِيدِ

16Ми смо створили човека и знамо што му шапуће његова душа, и Ми смо му ближи од вратне жиле куцавице.

١٧إِذْ يَتَلَقَّى الْمُتَلَقِّيَانِ عَنِ الْيَمِينِ وَعَنِ الشِّمَالِ قَعِيدٌ

17Кад се двојица састану и седну један с десне, а други с леве стране.

١٨مَا يَلْفِظُ مِنْ قَوْلٍ إِلَّا لَدَيْهِ رَقِيبٌ عَتِيدٌ

18Он не изусти ниједну реч, а да поред њега није онај који надзире.

١٩وَجَاءَتْ سَكْرَةُ الْمَوْتِ بِالْحَقِّ ۖ ذَٰلِكَ مَا كُنْتَ مِنْهُ تَحِيدُ

19Смртне муке ће заиста доћи – то је нешто од чега не можеш побећи.

٢٠وَنُفِخَ فِي الصُّورِ ۚ ذَٰلِكَ يَوْمُ الْوَعِيدِ

20и у рог ће да буде дувнуто - то је Дан којим се прети.

٢١وَجَاءَتْ كُلُّ نَفْسٍ مَعَهَا سَائِقٌ وَشَهِيدٌ

21И свако ће да дође, а са њим водич и сведок.

٢٢لَقَدْ كُنْتَ فِي غَفْلَةٍ مِنْ هَٰذَا فَكَشَفْنَا عَنْكَ غِطَاءَكَ فَبَصَرُكَ الْيَوْمَ حَدِيدٌ

22Ти ниси марио за ово па смо скинули твоју копрену, данас ти је оштар вид.

٢٣وَقَالَ قَرِينُهُ هَٰذَا مَا لَدَيَّ عَتِيدٌ

23А његов пратилац ће да каже: “Ово што је код мене спремно је.”

٢٤أَلْقِيَا فِي جَهَنَّمَ كُلَّ كَفَّارٍ عَنِيدٍ

24Баците у Пакао сваког незахвалника, пркосника

٢٥مَنَّاعٍ لِلْخَيْرِ مُعْتَدٍ مُرِيبٍ

25који је бранио да се раде добра дела и који је прелазио Аллахове границе и био сумњичав,

٢٦الَّذِي جَعَلَ مَعَ اللَّهِ إِلَٰهًا آخَرَ فَأَلْقِيَاهُ فِي الْعَذَابِ الشَّدِيدِ

26који је поред Аллаха у другог бога веровао – зато га баците у патњу најтежу!”

٢٧قَالَ قَرِينُهُ رَبَّنَا مَا أَطْغَيْتُهُ وَلَٰكِنْ كَانَ فِي ضَلَالٍ بَعِيدٍ

27А други његов пратилац ће рећи: „Господару наш, ја га нисам завео силом, био је сам у великој заблуди.“

٢٨قَالَ لَا تَخْتَصِمُوا لَدَيَّ وَقَدْ قَدَّمْتُ إِلَيْكُمْ بِالْوَعِيدِ

28„Не препирите се преда Мном“, рећи ће Он, „још давно Сам вам запретио.

٢٩مَا يُبَدَّلُ الْقَوْلُ لَدَيَّ وَمَا أَنَا بِظَلَّامٍ لِلْعَبِيدِ

29Моја реч се не мења и Ја нисам према Својим слугама неправедан.“

٣٠يَوْمَ نَقُولُ لِجَهَنَّمَ هَلِ امْتَلَأْتِ وَتَقُولُ هَلْ مِنْ مَزِيدٍ

30На Дан када упитамо Пакао: „Јеси ли се напунио?“ Он ће одговорити: „Има ли још?“

٣١وَأُزْلِفَتِ الْجَنَّةُ لِلْمُتَّقِينَ غَيْرَ بَعِيدٍ

31А Рај ће да буде примакнут богобојазнима, неће да буде ни од једног далеко.

٣٢هَٰذَا مَا تُوعَدُونَ لِكُلِّ أَوَّابٍ حَفِيظٍ

32„Ово је оно што вам је обећано, свакоме ономе ко се Аллаху покајнички обраћао и чувао.

٣٣مَنْ خَشِيَ الرَّحْمَٰنَ بِالْغَيْبِ وَجَاءَ بِقَلْبٍ مُنِيبٍ

33Који се бојао Свемилосног у самоћи, и који је дошао покајничког и покорног срца.

٣٤ادْخُلُوهَا بِسَلَامٍ ۖ ذَٰلِكَ يَوْمُ الْخُلُودِ

34Уђите у Рај, у миру, ово је Дан вечни!”

٣٥لَهُمْ مَا يَشَاءُونَ فِيهَا وَلَدَيْنَا مَزِيدٌ

35У њему ће да имају шта год зажеле, а добиће од Нас и више од тога.

٣٦وَكَمْ أَهْلَكْنَا قَبْلَهُمْ مِنْ قَرْنٍ هُمْ أَشَدُّ مِنْهُمْ بَطْشًا فَنَقَّبُوا فِي الْبِلَادِ هَلْ مِنْ مَحِيصٍ

36А колико смо народа пре ових уништили, који су били моћнији од њих, па су по свету трагали - има ли места за спас?!

٣٧إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَذِكْرَىٰ لِمَنْ كَانَ لَهُ قَلْبٌ أَوْ أَلْقَى السَّمْعَ وَهُوَ شَهِيدٌ

37У томе је, заиста, опомена за онога ко има разум, или ко слуша, а прибран је.

٣٨وَلَقَدْ خَلَقْنَا السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ وَمَا بَيْنَهُمَا فِي سِتَّةِ أَيَّامٍ وَمَا مَسَّنَا مِنْ لُغُوبٍ

38Ми смо створили небеса и Земљу и оно што је између њих за шест временских раздобља, и није Нас опхрвао никакав умор.

٣٩فَاصْبِرْ عَلَىٰ مَا يَقُولُونَ وَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَقَبْلَ الْغُرُوبِ

39Зато стрпљиво подноси оно што они говоре и слави и величај свога Господара и захваљуј Му пре изласка Сунца и пре заласка.

٤٠وَمِنَ اللَّيْلِ فَسَبِّحْهُ وَأَدْبَارَ السُّجُودِ

40И слави Га и величај ноћу и после обављања молитве.

٤١وَاسْتَمِعْ يَوْمَ يُنَادِ الْمُنَادِ مِنْ مَكَانٍ قَرِيبٍ

41И очекуј Дан када ће гласник да позове из места које ће свима бити близу.

٤٢يَوْمَ يَسْمَعُونَ الصَّيْحَةَ بِالْحَقِّ ۚ ذَٰلِكَ يَوْمُ الْخُرُوجِ

42Дан кад ће они чути истинит глас – то ће бити Дан оживљења.

٤٣إِنَّا نَحْنُ نُحْيِي وَنُمِيتُ وَإِلَيْنَا الْمَصِيرُ

43Ми, заиста, дајемо живот и дајемо смрт и код Нас је коначно одредиште.

٤٤يَوْمَ تَشَقَّقُ الْأَرْضُ عَنْهُمْ سِرَاعًا ۚ ذَٰلِكَ حَشْرٌ عَلَيْنَا يَسِيرٌ

44А на Дан када ће над њима земља да попуца они ће журно да изађу; биће то проживљење, за Нас једноставно.

٤٥نَحْنُ أَعْلَمُ بِمَا يَقُولُونَ ۖ وَمَا أَنْتَ عَلَيْهِمْ بِجَبَّارٍ ۖ فَذَكِّرْ بِالْقُرْآنِ مَنْ يَخَافُ وَعِيدِ

45Ми најбоље знамо шта они говоре; ти не можеш да их присилиш, него подсети Кур'аном онога који се боји Моје претње.